Ostavite me, jer me onaj koga volim pozvao,

I za mene je otkrio znakove radosnih vesti.

I razjasnio mi je suptilna značenja,

Sa sigurnošću, kada je otkrio veo.

Dao mi je da pijem i žrtvovao bih se za onoga ko mi je dao da pijem.

Zaista, Bogu pripada to vino.

I oslobodio je okove nakon što sam bio iskušan.

I obasuo me svim vrstama velikodušnosti.

I u ljubavi je razjasnio moju nameru i moje stanje.

Sa pobožnošću, držao me dalje od krivice.

Moje vreme je prošlo u znanju i pobožnosti.

I na onom svetu, do prebivališta večnosti.

I kada me vodič karavana poveo,

Do obronka čistoće, između Ramata.

Odazvao sam mu se i nisam savio uzde,

Pred ogovaračem ili ljudima krivice.

I dovoljno mi je da sam na vratima,

Na pragu, do Dana vaskrsenja.

Pitajte me, jer ljubav je moja umetnost i moje stanje,

I postao sam, o prijatelju moj, sluga.

Bili smo prisutni s njima na vinu Dinija,

Na koje su oblaci kišili.

I u njihovoj opijenosti nisu svedočili drugome,

I među njima je znak od Gospoda.

Znak koji ukazuje na Njegovo zadovoljstvo u svakom trenutku,

I ne boje se kajanja zbog njegovih posledica.

Za njih su obilni darovi milosti,

Kojima su postigli vođstvo.

Možda ćemo s njima stići do prebivališta vrtova,

I Poslanik će nas voditi, vođe puta.

Neka Allah blagoslovi Njega u svakom trenutku,

I Njegovu porodicu, kao što grlice jutra gukću.